"VEČITO PROLEĆE" U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU

Poštovani čitaoci,

Ving Čun na našim prostorima kao borilačka veština je dosta rasprostranjena, ali još uvek ima onih koji ne znaju ništa o ovoj divnoj vešti. No i oni koji je poznaju vrlo malo su okrenuti ovom aspektu veštine o kome žalim danas da vam pišem, a to je uticaj ove veštine na svakodnevni život. 

Za one koji ništa ne znaju o ovoj veštini predlažem da pogledaju link :  https://sh.wikipedia.org/wiki/Ving_%C4%8Cun 
Tamo će saznati neke osnovne informacije, a onda neka pročitaju teks koji sledi.

Kada je čovek mlad i ulazi u svet borilačkih vaština on ima želju da postane dobar učenik, da nauči da se brani - bori , a kasnije majstor, ili dobar učitelj. Ako je vredan i dosledan učiće potez po potez, korak po korak. Shvati će da nema prečica do ostvarenja svog cilja. 

Još uvek mi u glavi odzvanja poslovica Sifu-a (Shifu - kung fu učitelj - otac, na kineskom jeziku) , koju je on često izgovarao na časovima  kada naki od poteza ili dela tehnike, nismo bili ustanju da izvedemo, ili razumemo : 

" Rotkvice se lagano rendaju na rende! " 

Kasnije kada se ovlada borilačkim umećem veština sve više postaje kao putokaz ka održavanju zdravlja, duha i naravno negovanju života kroz stečene principe.

Prva forma koja je azbuka  Ving Čuna zove se "Put Male ideje" (Siu Nim Tao ili Sil Lim Tao po izgovoru). Kroz nju se vežbač upoznaje sa samim sobom, svojim telom, osloncem , ravnotežom, stegnutošću - opuštenosti, disanjem...

U početku dok se uči ona postaje fizička, a kasnije umna i na kraju zdravstvena forma koja održava um, telo i duh - bistro, zdravo i vedro. O tome pisaću neki drugi put. 

Ono što želim da vam predstavim jesu neki principi primenljivi u životu koji nas uči prva forma. Pogotovo kada su u životu u pitanju oni trenuci u kojima moramo da donesemo bitnu odluku, nastupimo na nekom skupu, koncertu, razgovoru za posao i slično.

" Centralna linija "

Centralna linaja u teoriji Ving Čuna je najkraće rastojanje između vas i protivnika. Prva forma zapravo uči da uvek ostenete fokusirani na centar, da ga osvojite zaštitite, jer onaj ko drži svoj centar imaće prednost u odnosu na protivnika. Tu su stalno prisutne sledeće poslovice:

" Udarac kreće iz srca!"

" Najkraće je naj pravilnije ! "

" Drži centar! " 

" Zaštiti centar! "

" Sve tačke pokazuju centar! " 

Ako ove poslovice primenimo u svakodnevan životu i radimo nešto bitno za nas potrebno je to raditi iz srca, imati jasnu nameru. To što treba da uradimo moramo uraditi kako je najkraće i biti fokusirani na ono što radimo. Principi se svode na ekonomiju i uštedu bez mnogo filozofije.

Čovek tako može postaviti sebi pitanja i odrediti svoje prioritete, ciljeve. Ukoliko se držite filozofije Ving Čuna koju donosi "Put mala ideje" uspešno ćete ostvariti vaš cilj. Ako zanemarite ova pravila život vas može odvesti na neki drugi put daleko od vaših ciljeva.

" Smirenost"

Pored fokusa ka centralnoj liniji jedan od bitnih pricipa je opuštenost i smirenost. Ako ste napeti, stegnuti vaši pokreti su usporeni, još ako ste iznervirani pokreti postaju nekontrolisani. Takvi pokreti u borbi olakšavaju protvniku da vas lakše savlada i pobedi. Kada ste smireni i opušteni vaši pokreti su brzi precizni, disanje je ravnomerno i čak sa brzim i iznenadnim napadima lako se nosite i savladavate protivnika bez većih poteškoća.

U realnom životu i u borbi uvek morate sačuvati mirnu glavu. Bitne odluke nikada ne donosite u besu, ljutnji! To vas može skupo stajati. Smirenost vam daje prednost u suočavanju sa problemima, tada jednostavno imate bolji instinkt. Samo kada imate unutrašnji mir možete doneti ispravnu odluku. 

U Ving Čunu ništa ne možete uraditi dobro ako ne savladate prvu formu !

Za kraj evo i jedne zanimljivosti koju je primetio jedan od mojih učenika

Kako radim na poslovima vođe kluba za traženje posla često obuku započinjem izrekom od Mark Tvena : " Ko ne zna kuda se uputio vrlo je čudno ako tamo dospe."  Od nje polazim, jer mnogi od polaznika nemaju svoj cilj, često i ne znaju šta bi radili. Moj zadatak je tada da definišemo cilj njihovog puta ka poslu, životu u opšte. Kako se spremiti za razgovor sa poslodavcem, kako biti smiren, šta prihvatiti, šta odbiti? Sva ta pitanja i mnoga druga javljaju se za vreme obuke. 

Jednog dana na obuku u Klub za traženje posla dolazi moj učenik  iz Ving Čun škole, koji je godinu dana kod mene trenirao ovu veštinu. Završio je srednju školu i sada u potrazi za poslom, stigao je i na ovu vrstu edukacije. Po završetku obuke upitao sam ga da li je zadovoljan i kako mu sve ovo izgleda? Odgovorio je :

"Sifu, ja u svemu ovome vidim Ving Čun!"

Srdačan pozdrav,

Predsednik Ving Čun KFC

Sifu Senad S Karčić